Pocetna 
Beograd
Beograd | O Beogradu |
|
|
Korisne informacije o graduPolozaj Beograda Beograd se nalazi u jugoistocnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Lezi na ušću Save u Dunav, na kosi između aluvijalnih ravni. Vode reka ga opasuju sa tri strane i zato je, od iskona, čuvar rečnih prolaza. Zbog takvog polozaja, sa pravom je nazivan "kapijom" Balkana i "vratima" srednje Evrope. Temenom te kose, od Kalemegdana, Knez Mihailovom ulicom, preko Terazija do Slavije, vodi glavna gradska arterija. U Knez Mihailovoj ulici obelezene su koordinate Beograda:
Beograd je raskrsnica puteva Istočne i Zapadne Evrope koji moravsko-vardarskom i nišavsko-maričkom dolinom vode na obale Egejskog mora, u Malu Aziju i na Bliski istok. Beograd lezi na Dunavu, plovnom putu, koji povezuje zapadnoevropske i srednjoevropske zemlje sa zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Izgradnjom veštačkog jezera i elektrane Đerdap, Beograd je postao rečno-morsko pristanište. U njegovu luku dolaze brodovi iz Crnog mora, a puštanjem u saobraćaj kanala Rajna - Majna - Dunav, našao se u središtu najznačajnijeg plovnog puta u Evropi: Severno more - Atlantik - Crno more.  Vremenska zona Beograd i Srbija se nalaze u podrucju Centralno Evropske vremenske zone - GMT +1; odnosno GMT +2 od poslednje nedelje u trećem mesecu do subote pre poslednje nedelje u desetom mesecu. Stanovništvo Beograda Po popisu iz 2002. godine, Beograd je imao 1.576.124 stanovnika. Iako ova brojka u realnosti nije sasvim tacna jer ne obuhvata ljude koji zive u Beogradu a nisu zvanicno prijavljeni, kao ni romsku populaciju, ipak ne verujte onima koji ce Vam tvrditi da je u stvari 3 miliona ili vise. Realnije su nezvanicne procene da u Beogradu zivi oko 2 miliona ljudi. Za razliku od drugih delova Srbije (posebno krajnjeg juga i krajnjeg severa zemlje), Beograd je etnicki prilicno homogen grad - oko 90% stanovnistva izjasnjava se kao Srbi, 1.3% kao Crnogorci, a citavih 1.4% kao Jugosloveni. Jezik i pismo Zvanican jezik je srpski sa cirilicom kao zvanicnim pismom. Međutim, osim imena ulica, vecina vaznih stvari napisana je i latinicom (oba pisma se uce u skolama). Što se tice stranih jezika, vecina stanovnika Beograda se dobro sluzi engleskim. Za posetioce iz bivse Jugoslavije sa podrucja koja koriste samo latinicu, jos jednom naglasavamo problem sa imenima ulica: zaista su skoro sva napisana ćirilicom, dok su skoro sve turisticke mape napisane latinicom - prilicno glupo, ali sta je tu je. Novac i valuta Zvanicna valuta u Srbiji je srpski dinar (RSD), pri cemu se jedan dinar sastoji od 100 para. Najsire prihvacena strana valuta u Beogradu je Evro. Dinare mozete kupiti u menjacnicama kojih ima po celom gradu, u bankama, postama, kao i automatima za razmenu valuta. Razlike u kursu izmedju razlicitih menjacnica nisu velike, tako da ne morate brinuti da će vas neko prevariti. Bankomati (ATM) se nalaze maltene na svakom cosku u centru grada, a placanje u gotovo svim prodavnicama je moguce sa vecinom platnih kartica. Zastava Beograda Plava boja na zastavi Beograda je simbol nade. Horizontalne bele linije predstavljaju reke Savu i Dunav, na cijem se uscu grad nalazi, a koje su simbol njegove snage. Crvena boja na zastavi predstavlja prolivenu krv i patnje gradjana Beograda kroz njegovu dugu istoriju. Bela trvdjava oznacava ime i istorijat grada. Otvorena kapija je simbol otvorenog trzista, dok brod predstavlja starinu grada. Klima u Beogradu Klima u Beogradu je umerena kontinentalna sa 4 godisnja doba (bar zvanicno). Leta su topla i uobicajeno je dugo miholjsko leto; temperature preko 30C / 86F su u proseku 31 dan godisnje (95 dana sa preko 25C / 77F). Zime su obicno hladne, sa prosekom od 21 dana godisnje ispod nule (32F). Proleca su kratka i cesto kisna. Jedna od karakteristika Beograda, ali i njegov zastitni znak je i vetar Kosava - koji ce vas mozda naterati da se toplije obucete, ali ce zato oterati smog, maglu i oblake iznad grada. Radno vreme Samoposluge i druge prodavnice prehrambenih proizvoda u Beogradu su uglavnom otvorene od 6:30 do 21:00 h radnim danima i subotom (subotom se pojedine radnje zatvaraju nesto ranije - oko 18h), a nedeljom rade do 15:00 h ili su zatvorene. Veci supermarketi u Beogradu (npr. vece MAXI prodavnice) cesto rade do 22:00 svakim danom osim nedeljom (kada se zatvaraju oko 15:00 h). Hipermarket Merkator radi od 9:00 do 21:00 svakim danom osim nedelje, a nedeljom od 9:00 to 15:00, hipermarket Rodic radi svakog dana u nedelji od 7:00 do 22:00 h, soping mol Delta City je otvoren radnim danom od 09:00 do 22:00 h, subotom do 20:00 h, nedeljom je zatvoren osim prodavnice SUPERMAXI koja radi do 22 h. Jedina velika samoposluga otvorena non-stop 24 h dnevno je Tempo Cash & Carry na Vilinim Vodama i Metro Cash & Carry u Krnjaci. U svim delovima grada nalazi se veliki broj mali radnjih od kojih su neke otvorene non-stop ili do 22:00 h svakog dana, a koje ispunjavaju sve osnovne potrebe za hranom, picem i duvanom u sitne sate. Soping centri i prodavnice odece u centru grada obicno rade do 21:00 radnim danima i subotom, a butici u najuzem centru grada otvoreni su i nedeljom. Pijace su otvorene od 6:00 do 17:00 svakog dana, najsira ponuda je vikendom, a najslabija ponedeljkom. Poste rade od 8:00 do 19:00, dok banke imaju razlicitno radno vreme - sve su otvorene najmanje do 17:00 h, ali vecina banaka ima filijale u centru grada koje rade i do 19:00 ili 20:00 casova. Kafici u Beogradu obicno su otvoreni do 1:00 ili 2:00 iza ponoci, a neki i do 4:00 ili duze. Klubovi i splavovi se obicno ne zatvaraju pre 4:00 h izjutra (uglavnom rade sve dok ima gostiju) i retki su oni koji se zatvaraju oko 2:00 h. Napojnice - baksis Konobari ce ocekivati napojnicu od oko 10% u beogradskim restoranima, kaficima i barovima. Taksi vozaci ocekuju da im ostavite baksis - najcesce do nekog okruglog iznosa da vam ne bi vracali kusur, ali napojnica u taksiju se ne smatra obaveznom. U javnim toaletima ponekad rade bakice - cistacice, kojima bi trebalo ostaviti neki sitnis od oko 20-ak dinara. Ljudi i kultura u Beogradu
Ono na sta cete naici u centru Beograda je veliki broj mladih, lepih i veselih ljudi koji sede po kaficima i zeljni su price i druzenja. Beogradjani su posebno poznati po entuzijazmu za zurke i duge, duge nocne izlaske. Srecom, u gradu postoji ogroman broj mesta namenjenih upravo tome, a u svakom slucaju se spremite da vecernji provod pocnete dosta kasno (na vecere se cesto izlazi od 21 h, pice u baru ne pre 22-23 h, a do klubova se cesto i ne ide pre 1-2 ujutru) i zavrsite ga narednog jutra. Sto se tice bezbednosti - o tome u Beogradu ne morate brinuti. Beograd po svim standardima zaista vazi za vrlo bezbedan grad. Ne postoje delovi grada gde se nocu ne sme zalaziti, a bezbedno je setati i u kasne sate. Za razliku od nekih drugih gradova u centralnoj i istocnoj Evropi, u Beogradu ima vrlo malo dzeparosa (jedino mesto gde treba pripaziti na novcanik je gradski prevoz u spicu kada je guzva). Posetioci iz bivsih republika SFRJ ne moraju da brinu da ce zbog jezika ili registarskih tablica na automobilima imati probleme. Verovatno jedinu potencijalno opasnu grupaciju predstavljaju sportski navijaci, odnosno huligani - u danima vaznijih fudbalskih ili kosarkaskih utakmica ili nekih organizovanih skupova, pa tako posetiocima savetujemo da se klone te vrste guzve i sa njima ne stupaju u kontakt. Beograd je domacin mnogim kulturnim manifestacijama, ukljucujuci FEST (Medjunarodni filmski festival), BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), BELEF (Beogradski letnji festival), BEMUS (Beogradske muzicke svecanosti), Beogradski sajam knjiga i Beogradski festival piva. Vecina srpske filmske industrije se nalazi u Beogradu, a jedan od najpoznatijih filmova snimljenih ovde je i film Emira Kustirice iz 1995, dobitnik Zlatne palme na Kanskom festivalu — Podzemlje. Beograd takodje ima mnogo pozorista, a najpoznatiji medju njima su Beogradsko narodno pozoriste, Jugoslovensko dramsko pozoriste, Zvezdara teatar, i Atelje 212. U Beogradu se nalazi i Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije i Istorijski arhiv Beograda. Vazni telefonski brojevi Izlazni kod za medjunarodne pozive: 00 Javni gradski prevoz u Beogradu Svi delovi Beograda povezani su redovnim autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim linijama javnog gradskog prevoza, koji obavlja Gradsko saobracajno preduzece (GSP) i privatni prevoznici. Karte za prevoz su iste i za vozila GSP-a i za vozila privatnih prevoznika, a mogu se koristi i za autobuse, tramvaje i trolejbuse. Kupuju se na trafikama ili kod vozaca, a moraju se ponistiti u automatu u vozilu. Cene karata su vrlo pristupacne i nikako vam ne preporučujemo "svercovanje" - voznju bez karte, jer cete u slucaju nailaska kontrole platiti velike kazne. Gradom saobracaju i redovne ekspresne mini-bus linije (sa oznakom E), karte se kupuju u vozilu i nesto su skuplje od karata za autobuske linije, ali je voznja brza i udobnija, a svi mini busevi su klimatizovani. U gradu takodje postoji i veliki broj taksi udruzenja. Do prigradskih naselja na rubu Beograda saobracaju pojedine autobuske linije GSP-a (za njih vaze nesto skuplje karte - mogu su kupti kod vozaca), zatim redovne autobuske linije prevoznika Lasta i drugih autobuskih kompanija, kao i linije prigradskih vozova Beovoz - za koji se karte kupuju na zeleznickim stanicama. Mozete da izdvojite nekoliko trenutaka i pogledate sta imamo u ponudi Tako mozete izabrati apartman koji najvise odgovara Vasim potrebama |
Ako postoji jedna stvar koja u Beogradu najvise iznenadjuje posetioce iz inostranstva, onda su to svakako ljudi. Zbog prica o nacionalizmu i politici, pre dolaska u Beograd posetioci ocekuju da će ovde naici na namrgodjene, sumorne ljude koji verovatno najvise na svetu vole da psuju po zapadu i susedima - a to je, vrlo daleko od istine! Ljudi u Srbiji su vrlo pozitivno raspolozeni, glasni, veseli i gostoljubivi i vole da upoznaju nove ljude i primaju goste, a pomaze i što dosta dobro govore engleski. Naravno, povremeno se moze naleteti na neljubaznog taksistu ili salterskog sluzbenika, ali to su zaista izuzeci.
